         
|
|||
|
|||
SPACE EATERNEMILOSRDNI THRASH METAL ANĐELI
Beogradska Thrash Metal furija Space Eater je sasvim sigurno jedan od najzanimljivijih bendova koji se u poslednje vreme pojavio na našim prostorima. Od samog početka postojanja su svojim kvalitetom skrenuli pažnju na sebe, i nesmirujući rad na napredovanju ih je i doveo do izdavanja albuma prvenca za stranu izdavačku kuću. O tome i o nekim drugim temama smo popričali sa pevačem Boškom, inače, našim dragim kolegom iz redakcije.
Pozdrav Boško! Kako je ovih dana?Radno. Uči se, znaš kako je sa apsolventima farmacije, a što se benda tiče kompletiramo opremu za useljenje u novi studio za vežbanje i radimo na novim pesmama. To bi bilo onako u najkraćim crtama. Pošto je ovo prvo predstavljanje tvog benda za Metal Sound, možeš li u kratkim crtama da izneseš biografiju benda za one među našim čitaocima koji se još nisu suočili sa Thrash Metal furijom Space Eater... Thrash metal furijom, hahaha...Elem, Space Eater je u prvom pokušaju nastao krajem 2003. kada smo Buca i ja i još neki bivši članovi After Life pokušali da napravimo bend koji bi svirao autorske stvari. To nije dugo potrajalo, ali smo krajem 2004. ponovo krenuli sa drugim članovima i, sa izuzetkom bubnjara, isti ljudi su na okupu od tada. Prvi nastupi su nam bili na Demo masters turniru Radija 202 i sa finala drugog serijala datiraju i živi snimci stavljeni kao demo „Live at Studio 6“. Drugi demo smo takođe radili preko 202-ke, takođe u Studiju 6, ali profi snimano i to je bilo krajem 2005, a izdat je 2006. Naposletku, album je snimljen u ovo vreme prošle godine, a zvanično izašao krajem avgusta. Imamo gomilu svirki širom Srbije (trebalo bi da se proširimo i na okolinu uskoro), nastupe na Exit festivalu, Zaječarskoj gitarijadi 2004. i 2005, a ove godine nas očekuje i Castle festival u Smederevu. Vaš prvi album “Merciful Angel“ je već neko vreme u prodaji, faza inicijalnog udara je prošla, kako si ti zadovoljan razvojem stvari oko albuma? Kako je sam bend sa ove distance zadovoljan samim albumom? Skoro sasvim zadovoljan. Sve je ispalo super, čak neke stvari i bolje nego što sam očekivao, na primer omot. Snimak je izašao onakav kakav je bio, malo suvonjav, ali su ga ljudi iz izdavačke kuće dali basisti Marduk-a i on mu je dao muda. Posle njegovih korekcija dobio je na čvrstini i glasnoći. Naravno, nakon izvesnog vremena počneš da primećuješ neke sitnice koje su mogle biti odrađene nešto bolje, ali za prvi album sam apsolutno zadovoljan. Svakako valja napomenuti da je album izdat za Švedsku kuću I Hate records, što nije mala stvar za jedan srpski bend. Da li ste dobili podatke o prodaji izdanja, da li postoji dovoljna potražnja za izdavanje albuma na vinilu, tvom ultimativnom snu? Kako ste zadovoljni saradnjom? E, zbog tog vinila sam rekao da sam skoro sasvim zadovoljan, ne potpuno. Nažalost, I Hate skoro sigurno neće izdati ploču, imaju puno drugih izdanja na kojima trenutno rade, a uložili su i dosta para u nas, pa se verovatno čeka da se one prvo povrate. Ali, šaljem promotivni matrijal drugim kućama koje izdaju ploče i za sada su na sve ljubazno odbijale. Nije toliko lako za jedan relativno nov bend na sceni da izda ploču. Ipak, ostalo je još nekoliko opcija i nadam se da će prva sledeća biti ta. Saradnjom sa I Hate Records smo skoro potpuno zadovoljni, jedino što od njih nismo mogli dobiti je podatak o prodaji albuma. Nije da nama to nešto znači, jer ne dobijamo procenat od prodatih primeraka, ali čisto iz radoznalosti. Osim toga, sve što su obećali su ispunili, počev od snimanja, preko izrade do promocije. Da ne pominjem kreativnu slobodu koju su nam dali oko dizajna diska. Od kada smo potpisali ugovor s njima, oni su se znatno uvećali u smislu da imaju baš dosta bendova i uknjiženih izdanja, a i distribucija širom sveta im se dosta poboljšala. Tu se i mi trudimo da pomognemo koliko je moguće, pokrivanjem nekih manjih distroa koji nemaju naš album u ponudi. Recenzije za “Merciful Angel“ se mogu naći na brojnim webzine-ovima i fanzinima, kolege iz srodnih bendova vas već pominju po dobru u intervjuima, pa čak ste stigli i do intervjua za kultni Terrorizer! Sasvim lepo, s obzirom na to da ste bend iz zemlje ozloglašene u svetskim okvirima. Kako ste zadovoljni razvojem situacije po tom pitanju? Misliš li da reputacija Space Eater-a može još rasti u Metal podzemlju? Uvek ima mesta za napredovanje u svakom smislu, a pogotovo u ovom. Kao bend nemamo baš puno kontakata sa drugim bendovima, ali računam da će to ići postepeno. Taj intervju za Terrorizer je dokaz koliko dobro i ozbiljno I Hate Records radi promociju svojih bendova. Urađeno je 300 promo diskova koji su poslati svim značajnijim svetskim časopisima i webzinima. Verujem da još vredi pomenuti titulu debija godine u poljskom Pure Metal časopisu, 13. mesto u soundcheck-u Rock Hard časopisa, a takođe i ulazak među 11 najboljih Thrash albuma godine jednog američkog internet radija, a takođe smo (po onome što znam) puštani i na drugim radio stanicama. Uradili smo još intervjue za Pure Metal, H.M.P. (još jedan poljski časopis), sada i za Butcherian Vibe. Niko nam nikad nije pravio problem što smo iz Srbije, čak su ljudi uglavnom bivali iznenađeni kvalitetom, pošto naša zemlja van kolekcionarskih krugova i nije preterano poznata u metal svetu. Ono što mi se uvek dopadalo kod tebe i tvog benda je doslednost i jasna vizija Thrash-a koju ste izabrali. Pošto znam, recimo, i da si veliki HM fan, da li možemo očekivati šire pomeranje SE zvuka unutar granica koje ste sebi zacrtali, recimo, ubacivanje više Heavy idioma u svirku? Dokle misliš da možete ići, a da ostanete verni sebi? Kako onaj kliše kaže, nebo je granica! Dokle god ima dobrih ideja možemo se kretati tom stazom, a za razliku od prvog albuma sada skoro svi doprinosimo pesmama, što će se i videti na drugom albumu. Nekih bitnijih žanrovskih pomeranja neće biti, samo će se iskristalisati Space Eater zvuk. Kao i do sada, ostavljamo prostora za uplive srodnih žanrova u pojedinim pesmama, ali ništa drastično. Mogu samo da kažem da su nove pesme nešto brže i čvršće, ali to je otprilike završnica definisanja našeg zvuka. Ako budem želeo da radim neki Heavy Metal, što nije isključeno, sasvim sigurno ću započeti novi bend. To bi bio novi izazov, kretanje od nule pod novim imenom.  U vezi sa prethodnim pitanjem – da li ste već počeli komponovanje novih pesama i rad na novom albumu? Možda je preuranjeno, ali kad možemo očekivati nešto novo od Space Eater-a? Šta nam možeš reći o novim tekstovima pesama? Da li će možda biti nastavka vaše Space Eater himne (nešto slično Overkill-u)? Na ovo poslednje još ne mogu da ti odgovorim. Može biti, ali ne mora da znači. Tačnije, imam dobru ideju za tekst, ali mi se muzika još nije javila u glavi, bar ne nešto što bih smatrao vrednim pravljenja. Nekih bitnijih noviteta neće biti, jer mi ne pokušavamo da se menjamo svakim albumom. Svi imamo poprilično jasnu viziju šta bi Space Eater trebao da bude, a eventualne drugačije ideje se mogu ostvarivati kroz druge projekte. Rad na drugom albumu je odavno počeo, još pre nego što smo počeli da snimamo prvi. Sa našeg sajta još od novembra 2006. može da se skine i čuje demo koji smo uradili za pesmu “Crush, Kill, Destroy“. Osim nje, kompletirane su pesme “Say Your Prayers“, “Abort“, “No Retreat“ i “Up On These Shores“, a još nekoliko je u fazi izrade. Dogovor je bio samo da ne sviramo nove pesme dok traje promocija prvog albuma, ali na mestima gde smo već svirali nema svrhe vrteti pesme koje ljudi slušaju već 2-3 godine, pa su “Say Your Prayers“ i “Abort“ doživele premijeru u Kruševcu 15. marta. Bend je imao kraću pauzu u radu zbog tvojih vojnih obaveza, kakvi su koncertni planovi za bližu budućnost, ima li ponuda za inostranstvo? Za sada ništa konkretno, ali se nadamo da će biti, bar što se tiče okolnih zemalja, konkretno Makedonije, Bugarske i BiH. Nikada ne pravimo neke dugoročne planove, sviramo gde god nas pozovu i gde možemo da dobijemo minimum uslova za svirku. Jedino što je za sada sigurno je nastup na Castle festivalu u Smederevu. Nažalost, otkazan je Onslaught koncert na kom smo trebali da sviramo 3. aprila. Baš nemamo sreće sa tim koncertima. Prvi put kad smo trebali da otvaramo za jedan strani bend (u decembru 2005. za Anvil) koncert je takođe bio otkazan, onda sam zbog vojske propustio Agent Steel / Vicious Rumors / After All... Moram ti priznati da mi je omiljeni Space Eater item kaseta probe koju si mi ti nasnimio, da li ima planova za neko izdanje opskurnijeg formata, tipa split ili kasetno izdanje? To bi meni bilo vrlo zanimljivo! Heh, ta kaseta je snimak jedne naše probe i čini mi se da je bila presudna za dobijanje ugovora sa I Hate, jer sam jedino njima poslao taj snimak gde mogu da se čuju sve pesme. Ako izdamo ploču biće super, a izdanja koja pominješ su ipak za „kultne“ bendove koji baš ciljaju na takve stvari. Kad bi se ukazala prilika da uradimo takva izdanja, sigurno je ne bismo odbili, ali nam nisu prevashodni cilj. Biti metal bend u ovoj zemlji je svakako nezahvalno i teško, pa me zanima, pošto znam da si strastvena osoba, da li smatraš da će SE odoleti iskušenjima koje nam realnost neumitno nameće sa godinama? Možeš li sebe da vidiš na bini za 10 godina kao se znojiš i banguješ uz “Bombs Away“? Zašto da ne? Ja slušam istu vrstu muzike već više od 10 godina i ne vidim da će se to promeniti za još 10. Ako nam se neke životne obaveze na ispreče i ako sve bude išlo dosadašnjim tempom, mislim da će ljudi još duuugo morati da nas gledaju. Uostalom, imaš ti kod nas bendova koji su pregrmeli još više od nas i koji traju preko 10 godina, kao Amon Din, Azazel, May Result i The Stone. Svedoci smo vraćanja Old School trenda na globalnom planu, od reunije svakog bogovetnog benda koji je snimio makar jedan demo u osamdesetim, preko 15-ogodišnjaka koji se kunu u rani Sodom, do bendova kao Trivium koji ne izlaze iz Testament majica. Imaš li pozitivno mišljenje o ovome ili smatraš ovo jednostavno reciklažom i nostalgijom za, realno, najboljim razdobljem Metala? Ima li ovo nekih dobrih strana? S jedne strane mi je drago što novi klinci napokon otkrivaju kvalitetnu muziku, a opet ne vidim da mnogo bendova shvata taj zvuk na pravi način. Možda me najviše čudi Thrash Metal bum koji se dešava u Americi, u tolikoj meri da ne mogu da ispratim sve nove bendove koji se pojavljuju niotkud, a već izdaju za Metal Blade, Century Mediju ili Earache. Čini mi se kao da su svi oni preskočili sazrevanje u podzemlju, ili jednostavno nisam obratio dovoljno pažnje na njih na vreme. Vezano za te američke bendove, SVI su se vezali za nemački Thrash, za siroviju formu. Ali, ipak se mora od nečeg krenuti. Zagovornik sam teorije da kvantitet rađa kvalitet i već se među tom gomilom mogu nazreti baš dobri bendovi, kao Lethal, Violator, Farscape, a da ne nabrajam sad sve dobre nemačke bendove. Za mnoge stare bendove mi je drago što se ponovo reoformljuju, naravno ako mogu da prave dobru muziku. Najbolji primer mi je Agent Steel, sjajan bend nekad, sjajan bend sada! Čekam da čujem novi Paradox (prošli je bio zakon) i Headhunter, Tankard nikad nisu prestajali da rade, a žežu za sve pare i jače nego ikad, takođe i Hirax... Trivium su dobri muzičari, još kad bi počeli da prave muziku kao bendovi u koje se kunu... Poznat si kao veliki kolekcionar ploča, pa me zanima koji su najveći biseri tvoje kolekcije, stvari koje bi poneo iz stana u plamenu, i sa druge strane, koja je najsramotnija stvar koju imaš, albumi koje bi najradije sakrio kada ti neko dođe u posetu? Ih, bre, kao da me pitaš koje bi dete pre izneo iz plamena. Ima ih baš dosta, a ne nabavljam đubre, dosta sam izbirljiv po tom pitanju. Što se kolekcionarske vrednosti tiče, svakako najvrednija mi je kolekcija domaćih metal izdanja, Rapid Force, Annathema, Heller, Bombarder, Pergament, Dr Steel... Od stranih svakako prvi EP benda SA Slayer koji je ne znam kako dospeo do Srbije da ga ja nađem na berzi. Ali, nikako da nabavim rane Panterine albume na pločama, pogotovo „Power Metal“. To kad budem našao, biću srećan! Što se ličnih preferenci tiče, verovatno Iron Maiden i Helloween kolekcije, koje su mi najkompletnije (ipak nisam totalni Maiden fanatik da skupljam svako izdanje koje izađe), iako ima nekih stvari koje tu još treba da se nabave; Twisted Tower Dire „The Isle Of Hydra“ jer obožavam album, a redak je na ploči, neki brazilski butlezi (Desolation Angels, Tyrant’s Reign) i naravno klasici poput Testament, Overkill, Agent Steel, Forbidden, Crimson Glory. Nemam šta da krijem, ali verovatno mi je najgore sranje koje imam prvi Faster Pussycat, jer sam ga uzeo u jednoj đuture ponudi sa nekim odličnim bendovima. Pošto uređuješ, po mom skromnom mišljenju, najbolji naš fanzin The Vault, mogli bi malo da ga pomenemo... Kad će novi broj? Nemoj biti lenj, hehe... Ne vredi, neće sigurno izlaziti neko vreme, bar dok ne nađem inspiraciju da ga ponovo radim. Previše je cimanja, a sad imam drugi kreativni ventil koji me daleko više ispunjava. Ta priča sa fanzinom sigurno nije završena, ali kad ću ga ponovo raditi stvarno ne znam. Okej Boško to je to za ovaj put... Pozdrav i sve najbolje tebi i bendu! Poslednje reči su tvoje... Hvala za intervju i još jednu priliku za predstavljanje benda i za mene da iznosim svoje tvrodokorne metal stavove. Čitaocima samo da poručim da slušaju dobar metal i da se ne povode za trendovima!
Slobodan Trifunović |
PUBLISHED ISSUESMETAL SOUND #mpu vorbereitung |
||
